PR Calendar: August / September 2016 (Belgrade, Serbia)

August 2016

05-21.08 – Summer Olympic Games – Rio

17-21.08 – Belgrade Beer FestUsce
26.08 – Children’s Philharmonic Orchestra at Music Night, Tash

 

************************www.propr.rs*******************************

September 2016

24.09-02.10 – BITEF, theater festival
28.09 – Concert in honor of Toma ZdravkovicKombank Arena
29.09 – CEHA electronics fair, Belgrade Fair

Decja filharmonija 1

Kompetencija ili “svi se u sve razumeju”

Dugo nisam pisala, razlozi vrlo opravdani i privatne prirode, ali moram da progovorim o jednoj gorućoj temi koja je ključ da li će neki posao/firma/projekat biti uspešni ili ne. A taj sindrom sam primetila samo kod nas, tj. na ex-YU prostorima, stranci ga ili nemaju ili imaju u maloj meri.

Radi se o tome da (skoro) svi misle da znaju sve i da su najbolji, najpametniji, a onda se začude kada neko sa njima neće ponovo ili uopšte da radi. Ovde se radi o kompetenciji.

Nedostatak kvalitenih kadrova u PR struci je više nego očigledan. Ima puno PR osoba i velika je potražnja, ali mali je broj onih koje bi neko preporučio drugome za posao. Potreba za PR zanimanjem dovela je do toga da firme i agencije zapošljavaju bilo koga, a onda (uglavnom mladi ljudi) posle nekog vremena kada misle da su stekli iskustvo kreću u druge firme ili počinju sami da rade. Sa druge strane klijenti i poslodavci su u šoku koliko im ništa nije urađeno. Većina tih PR osoba je pre svega ili samouka ili su pogrešno naučeni.

Konstantno se dešava da nailazim na situaciju u kojoj mladim kolegama koji su negde već radili kažem da ne treba telefonom pozivati novinare koje ne poznaju, jer svako danas ima mejl koji pregledava i pozivanje telefonom se svodi na uznemiravanje. Kada mi kažu da su im baš to tražili na prethodnom poslu, shvatam da imam pred sobom osobu koja nije razvila svoju mrežu kontakata, koja je radila u kancelariji kao običan “ćata” sa početka XX veka i koja ima loše naučene navike.

Takođe se javlja situacija da se čude ako se klijentima ili saradnicima šalju pokloni (za rođendane, Novu godinu…) jer je to trošak koji “niko ne traži”. Pre svega dobar PR ima inicijativu (nije pasivan već aktivan) i želi da razvija dobre odnose sa svima sa kojima radi.

Ako je nešto dobro prošlo, većinu zasluga pripisuju sebi, jer smatraju da “imaju već iskustvo” (ne znaju da je pogrešno) i da npr. ako su radili događaj za 50 ljudi pa naravno da “znaju” da rade događaj za 10,000 ljudi. Jer svi sve znaju. Tj. kažu da znaju, a kada nastane problem to mora da rešava neko ko zaista zna. Rezultati su neumoljivi. Preterana samouverenost negativno utiče na kvalitet. Dobar profesionalac se uvek preispituje, jer želi da bude još bolji.

Nedavno je komentar na mrežama bio da je naći dobrog PR-a teže od nalaženja retkog Pokemona. Tužno ali istinito.

Svi koji misle da su sjajni u PR poslu, neka razmisle koliko imaju stalnih dugogodišnjih klijenata i spoljnih saradnika, a posebno onih sa kojima su razvili prijateljstvo. Takođe neka razmisle koje svetske PR sajtove i blogove prate da bi bili u toku sa razvojem struke koja je vrlo živa. A onda neka se zapitaju koje knjige su nedavno pročitali, koje filmove, serije i predstave su pogledali, na kom su koncertu bili, jer dobar PR je pre svega svestran i ODLIČNO informisan.

I jedan mali savet: ako se direktor PR agencije ili PR sektora u firmi nije bavio PR-om pre tog posla, bežite jer tu nemate šta da naučite.

Ima dobrih PR stručnjaka kod nas, a prepoznaćete ih po tome što vam neće odmah reći “da, ja sve mogu”, već će razmisliti i reći “da vidimo da li ja to mogu”, ili “ja mogu “ovo”, a ne mogu “ovo drugo”, za to će vam trebati YY osoba.” Čovek što više zna, svestan je koliko toga još može da nauči, i obrnuto.

quality-assurance

 

 

 

 

 

 

Photo: documentsdelivered.com

Interna komunikacija – PR ogledalo

Interna komunikacija je posebna oblast koja se sa razlogom dugo izučava i razvija. Ovoga puta se neću baviti pravilima i alatima, već onim što je PRVA stvar koja razlikuje dobrog od lošeg komunikatora: kako neko komunicira unutar firme u kojoj radi.

Ne dešava se, na žalost, retko da neko iz kompanije kaže: “Mi ovo radimo? Prvi put za to čujem iz medija.” Ili: “Imali smo neku proslavu sa zvanicama? Nisam znao.” Glavni komunikatori koji doprinose dobroj reputaciji neke firme su NJENI ZAPOSLENI. Svako ima svoj zadatak i posao, a na PR osobama jeste da informišu svoje kolege, u skladu sa odlukama menadžmenta, o svim aktivnostima koje se odnose na spoljašnju (eksternu) komunikaciju firme.

Dakle, PR treba da iskomunicira unutar firme u kojoj radi sledeće:

  • sponzorstva događaja, sportskih klubova, različitih manifestacija
  • humanitarne aktivnosti i društveno-odgovorno ponašanje (donacije, partnerstva sa institucijama i sl)
  • informacije koje se pojavljuju u medijima a koje mogu biti ključne za dalje poslovanje (pohvale ili kritike kompanije, aktivnosti konkurencije, promene u strukturi medija ili vlasti koje mogu da utiču na rad,….)
  • sve o događaju koji kompanija organizuje (da li je za medije, partnere, zaposlene i sl)
  • sve promene koje zaposleni treba da saznaju pre ostalih (na primer da se baš kod njih održava kongres ili sastanak koji će se pojaviti u medijima u narednim danima)

…i još mnogo toga što kvalitetan PR zna da treba da podeli sa kolegama.

Ako neko ne deli informacije interno a radi posao u PR (ili marketing) sektoru, to samo znači da ne zna da komunicira ni eksterno, tj. ako ne radi dobro posao informisanja unutar firme, sigurno ga ne radi dobro ni “ka spolja”, što znači da treba da menja profesiju jer šteti firmi.

Inače, najuspešnije japanske firme dele sa svojim zaposlenim ne samo informacije od opšteg značaja, već i planove razvoja, prodaje i tržišnih kretanja. Moć je u komunikaciji.

 

communication

 

 

 

 

 

 

 

Photo via linkedin.com

Novinarstvo, intelektualna svojina i kolegijalnost #utisak

Jedno od pravila kvalitetnog novinarstva je navođenje izvora informacije. U poslednje vreme, kada se redakcije smanjuju na neodrživ broj ljudi za rad (a to traje više od decenije, samo je sada ekstremnije), novinarstvo se svodi na internet istraživanje, da bi se sve stiglo. Tako izvor informacija medijima postaju:

  • inostrane internet vesti
  • domaće internet vesti
  • saopštenja koja dobijaju od firmi i PR osoba
  • društvene mreže (uglavnom Twitter, Instagram, Facebook)

Dolasci na događaje i konferencije su sve ređi, jer zahtevaju izlazak iz kancelarije na 2 sata, a za to vreme možete napisati 3 teksta (jer nema ko drugi).

Ono što sve više postaje uočljivo, jeste da u tom nedostatku vremena neki novinari počinju da “pozajmljuju” tekstove od svojih domaćih kolega ne navodeći izvor. Tako se dešava da na određenom radiju skoro svaki komentar popularne voditeljke bude na temu objave doslovce pročitane u dnevnim novinama, što je u redu, ali se skoro nikada ne kaže koje su novine upravo pročitali tj. odakle ta vest (a ja na primer prepoznam, jer sam to pročitala pre 10 minuta).

Takođe se dešava da se neko od novinara potrudi oko teksta, a onda to preuzmu drugi mediji skoro od reči do reči ne navodeći izvor – nedavno je dolazila u posetu Angela Merkel, jedna dobra novinarka je istražila na inostranim sajtovima šta ona oblači kada ide u posete pa je to uporedila sa značenjima boja i objavila tekst na srpskom. Tekst su preuzeli neki domaći sajtovi a jedna televizija je napravila prilog, ali NIKO nije naveo ime autora ili naziv sajta. To deluje kao Divlji zapad: na internetu je sve dostupno pa je samim tim javno dobro. Jeste javno za čitanje, ali ne za ponovno plasiranje kao sopstveni sadržaj. Ako je neko i našao “građu” za vest na internetu, ipak je uobličio, preveo delove i upotpunio drugim sadržajima, dakle to je postao autorski tekst.

Ne znam šta se dešava sa osećajem kolegijalnosti, sa etikom. Kao da je potreba za brzim kreiranjem sadržaja sa nedovoljno ljudi u redakcijama dovela do toga da se gubi osnovni osećaj za informaciju. Profesija treba da se drži zajedno, da bi opstala.

Da dodam, ne rade ovo svi, ali se dešava sve češće.

 

journalist-in-moral-dilemma

 

 

 

 

 

 

 

photo via: journalismdegree.com

Društvene mreže i PR – ono što je važilo juče ne važi danas

PRofesionalci, koji sveobuhvatno pristupaju komunikaciji, već odavno smatraju društvene mreže sastavnim delom PR alata. Međutim često se može čuti rečenica “Koja je to mreža? Pa samo mi još i to fali, stalno sam online!”. Ali da, sve se menja, pa i trendovi praćenja na mrežama.

Kao i u svakom PR pristupu morate sada da odredite ciljnu grupu, jer odavno nisu “svi na Face-u”. Ko to ne shvati može uzalud da troši resurse bez potrebnih rezultata. Inače, nedavno sam videla da se u Londonu Facebook reklamira na bilbordima i u podzemnoj železnici! Zamalo nisam vrat iskrivila gledajući, jer nisam mogla da verujem da to rade. Očigledno u zapadnom delu Evrope on posustaje, a kao i svaka moda kod nas, dosta toga nam stiže iz Engleske, a možda je već i stiglo…

Da ne dužim, ovo je sada stanje stvari kod nas:

1. Facebook – ima najviše profila kod nas, najviše se koristi od svih društvenih mreža, ALI sve manje među tinejdžerskom populacijom. Zato, ako imate kampanju namenjenu onima do 18 godina, zaboravite na Facebook. Ukoliko se obraćate “zrelijoj” publici, 25+, onda ste i dalje na pravom mestu. Ovi mlađi odavno ne žele da dele svoje postove na mestu gde su im sada roditelji, babe, dede, nastavnici, rodbina… Više nije cool mesto.

2. Twitter – kod nas se zaglavio već godinama na oko 200.000 ljudi i tu stoji. Sve manje služi za povezivanje prema interesovanjima, a sve više za informisanje i “hejtovanje”, šta se kome svidi. Čak je i sve manje Tweet Up-ova, jer se na njima pojavi “svako sa ulice”, dobiju gratis piće i ništa ne tvitnu (a da ne pominjem da ne koriste zvanični traženi hashtag),  a zatim se raziđu. Korist za brend: uglavnom nikakva. Ukoliko želite da informišete, onda morate da koristite Tviter. Naravno, tu i dalje postoji interakcija sa pratiocima, koji uglavnom nešto pitaju, i tada budite spremni da odgovorite u razumnom roku (24 sata). Ne zaboravite, sva Social media komunikacija je JAVNA. Dobro merite svaku reč.

3. Instagram – Nova vladarka među društvenim mrežama. Svi oni koji nisu više na Facebook-u (mlađa populacija posebno), su sada na Instagramu. Razlog je jednostavan: dovoljan je smart telefon, jedna fotografija sa ili bez komentara i evo vas  u News Feed-u! Jednostavno, brzo, bez mnogo “cimanja”, i tu uglavnom nema roditelja, osim ako se ne bave marketingom i PR-om.🙂 Tu se nalaze i “hipsteri”, “early adopters” i sve one divne ciljne grupe koje vam trebaju kada lansirate neki nov proizvod. Naravno, hashtag se i ovde pokazao korisnim, pa ne zaboravite da se priključite temama koje želite da imate uz svoj post.

4. Google Plus – Zaboravite ga. Prosto zaboravite. Niko se njime ne bavi aktivno, retko ko ga koristi, a Google se i dalje nije snašao na polju društvenih mreža.

5. Pinterest –  Koristite ga samo ako imate šta da pokažete, da inspirišete i  da pronalazite inspiraciju. Tu se uglavnom nalaze žene, postovi su lepi, pozitivni, imaju edukativnu ili opuštajuću poruku. Ako želite mrežu bez hejtera, onda idite na Pinterest. Možda zato i nije baš najbolje zaživeo na ovim prostorima, ali ga koristi ekipa sa dobrim ukusom😉

6. Swarm / Foursqaure – Zaboravite i ovo. Od kada su Foursquare pretvorili u mrežu za “preporuke” tj. recenzije, a napravili nov app za čekiranja (Swarm), sve je manje aktivnih korisnika kod nas. Cilj je da znate ko je u blizini vas kada se čekirate, ali većina zapravo želi samo da se pohvali da se negde nalazi, a ne da sazna ko im je blizu.

7- LinkedIn – Mesto gde se nalaze HR-ovi, tako da je važno da imate dobar poslovni profil sa radnom biografijom. Sada postoje opcije postova gde sve što napišete direktno dolazi u News Feed i notifikaciju vaših “konekcija” . Oglašavanje i dalje nisu najbolje razradili, tako da je moja preporuka da ne trošite ovde novac, već da se ovom mrežom bavite isključivo iz komunikacijskog ugla.

NAPOMENA: Sve što je navedeno zasnovano je na ličnom iskustvu i neposrednim rezultatima različitih kampanja koje sam radila u poslednjih 12 meseci. Ukoliko vas zanimaju istraživanja na ovu temu, tu su IAB Srbija i Social Bakers, ali i brojne aplikacije za analizu posećenosti društvenim mrežama (Klout, Google Analytics, Hootsuite, Cyfe,…). Naravno, sve što vam treba za detaljnije istraživanje, potrebno je platiti.

#srecno

FB ads

Photo: quora.com

Late market ili “kasno se upalimo”

Ako se bavite poslovima koji imaju dodira sa događajima (koncerti, predstave, utakmice) sigurno vam je poznat termin “late market”. To znači da, za razliku od ostatka sveta koji je van ex-Ju teriitorija, kod nas se sve kupuje u poslednjem trenutku. Širom sveta i Evrope ulaznice za događaje se prodaju u prvim danima objave nekog koncerta. Čak postoje posebne pogodnosti za takozvane “Članove kluba” ili fanove koji imaju pravo kupovine pre svih.

Šta to znači za sve nas globalno – to što ne planiramo svoj budžet i život (možda opravdano, možda i ne sasvim) dovodi do toga da većina inostranih produkcija strahuje da li će im događaj biti uspešan kada se dođe kod nas u zemlju. Može da se uloži u ogromne kampanje, i opet nema efekta: ljudi se odluče (ili ne) za kupovinu u poslednjem trenutku. Posledice: u budućnosti će nas zaobilaziti velike turneje zbog naših navika koje ne odgovaraju savremenom poslovnom svetu zabave.

Drugi problem: strašno kašnjenje publike na događaje, “late” u svakom slučaju. Naime, 90% publike dolazi na događaje 10 do 15 minuta pre početka, a nekada i kasnije, pa često odjednom nastanu gužve na ulazima, na početku koncerta ili filma  se neko šunja u mraku ispred vas i ometa ostale i slično. Najstrašnije je svaki put na događajima za decu, gde roditelji uglavnom prestrašenu decu vode po mraku i svađaju se za mesta. Glavni bonton prilikom kašnjenja na događaj jeste da se sedne gde ima mesta, a na pauzi da se zauzme svoje mesto.

E, znam, neko će reći “Ali karte su skupe”. Zavisi šta je po vama vredno vašeg novca, da li su to ručkovi po restoranima, pića u kafiću, ili jedinstveni doživlja za uši, oči i dušu. Sve je stvar izbora. U svakom slučaju je povoljnije nego da se ode u Beč, plati put, smeštaj i hrana, da bi se video određeni izvođač. (I da, tu mora da se stigne na vreme, jer na ulazu vas niko neće čekati, sve će već početi bez vas)🙂

ticket

I ćutanje na društvenim mrežama je PR

Da, dobro ste pročitali naslov, ali ne, to se ne odnosi baš na sve.

Kultna pop zvezda Prince je poznat po svojoj ekscentričnosti, ali i po tome da nema zvanični sajt, niti komunicira sa medijima i obožavaocima. Početkom 2014. pojavio se na mreži Facebook, a na Tviteru se “krio” iza imena @3rdeyegirl , što je zapravo naziv njegovog prataćeg benda. Sada je izazvala pažnju činjenica da je uklonio SVE SVOJE  NALOGE (ovo malo što ih je koristio) a čak je uklonio i spotove sa YouTube kanala.

Zanimljivo je da je u oktobru najavljeno da će imati interaktivan dan i odgovarati na pitanja svojih fanova na  novom (sada obrisanom) Facebook profilu. E sada,  iako je pristigla lavina pitanja, odgovorio je na JEDNO! :)  Odgovor se odnosio na temu zvuka i frekvencija, ništa lično i ništa “žuto”, ali sama činjenica da ga NEMA izaziva kontroverzu, jer je danas postalo obavezno i normalno da sve javne ličnosti na svojim kanalima društvenih mreža premijerno objavljuju sve važne podatke: nove singlove, albume, spotove, a da ne pominjem šta su jeli, sa kim su bili i slično.

Sjajno je sledeće: činjenica da je Prince izbrisao svoje neaktivne naloge  postala je VEST (NME.com sajt je to prvi objavio).

I dok se u eri interneta i opšte dostupnosti informacija ljudi navikavaju da im je sve “na dohvat ruke”, Prince je van svakog informatičkog domašaja javnosti. Čak je imao i nekoliko klupskih koncerata u Engleskoj za koje se nije znalo do sat vremena pred nastup, a onda se vest širila društvenim mrežama pa je ispred kluba koji prima 200 ljudi bio red sa njih 1200.

Takođe je zanimljivo da je Prinsova press služba potpuno nema na bilo kakava pitanja oko svega ovoga i ne daju nikakve informacije. U ovom slučaju zaista važi izreka “Less is more” (Manje je više).

Sve ovo je jedan odličan “PR stunt”, za koji je ipak potrebno da se iza sebe ima uspešna karijera i kvalitetan rad.

U svakom slučaju, veoma zanimljivo i intrigira…😉

Prince Instagram

 

 

 

 

 

Photo: Instagram