(Digitalni) Car je go

Krenula je pandemija, a pored osnovne brige o zdravlju opšta je briga i o snabdevanju. Tu su se javili mnogi problemi i razbijanje raznih predrasuda.

Ono što mogu da kažem, iz svog iskustva, jeste da se sada pokazalo da je online prodaja postala “slamka spasa” za mnoge brendove i prodavce, ALI samo ukoliko su ranije ulagali u svoje digitalne kanale prodaje. Tu ne mislim na “cena u inbox” već mislim na legalnu prodaju preko sajtova, svog ili nekog posredničkog, a da se održavala konstantna komunikacija sa kupcima preko kanala društvenih mreža i da se ulagalo u digitalno oglašavanje (Facebook ili Google platforme, a najbolje obe).

Postoje sektori koji su odlično razvili online prodaju, ali je na žalost njihova usluga sada obustavljena ili postala minimalna:

  • turizam
  • ticketing – ulaznice za razne događaje
  • pozorišta
  • avio prevoz
  • hotelijerstvo
  • tehnika i nameštaj

Sektori koji su loše razvili online prodaju, ili je uopšte ni nemaju, su sada glavni za snabdevanje i imaju potencijal da ostvare odličan profit, ali samo ako budu radili pametno. Kako sada stvari stoje u Srbiji, veliki lanci koju su otvorili svoje online prodavnice to nisu razvili u dovoljnoj meri pa većina uglavnom ne prima online porudžbine zbog “povećane potražnje” – kao da im upravo povećana potražnja nije bila glavni cilj kada su otvarali online prodavnicu. Pokazalo se da su se online prodavnice otvarale ko zna iz kojih razloga i da su sada uglavnom uzalud potrošeni (ozbiljni) budžeti za promociju koji su uglavnom otišli u influence marketing i klasičan adverising.  Da li će veliki lanci uložiti više u online prodaju i promociju, ostaje da se vidi. Nedavno je jedan lanac postavio na svoje mreže da ima nov sajt, a pratioci su krenuli sa negativnim komentarima da jedino što su trebali da urade je da otvore online shop, a  umesto toga oni redizajniraju sajt.  – SLUŠAJTE SVOJE KORISNIKE!

Uostalom, za velike se ne brinem, oni će sigurno opstati, ali su ugroženi mali biznisi. U ovom trenutku oni koji mogu da rade i opstanu su prodavnice hrane, apoteke i prodavnice mešovite robe. Najveći problem je trenutno nastao za prodavce na pijacama, jer i te kako postoji potražnja za njihovom robom, ali je mesto prodaje zatvoreno! Šta oni mogu da urade sada i da dođu do kupaca:

  • ako već imaju razvijene kanale društvenih mreža na kojima su radili do sada, da tu komuniciraju i oglašavaju svoju prodaju i dostavu
  • da se priključe portalima i online prodavnicama zdrave hrane kojih ima nekoliko, a koji ulažu u digitalne kanale prodaje i promocije i imaju razvijen broj i domet pratilaca
  • da rade direktnu komunikaciju – da zalepe obaveštenja na zgradama i ulazima u okolini pijaca gde su radili, i da ostave svoj kontakt, informaciju o proizvodima i informaciju o dostavi
  • da otvore naloge na mrežama Facebook i Instagram i da angažuju nekoga ko će im raditi lokacijski ciljano oglašavanje (da se obrate svima koji žive u kraju oko pijaca gde su radili)
  • da urade Google oglase, što takođe podrazumeva da nekoga angažuju
  • da pokušaju da se edukuju o online kanalima prodaje preko interneta (oni ili članovi njihovih porodica koji mogu da pomognu)

I važna stvar: ne očekujte da su svi na internetu, ali prilagodite komunikaciju CILJNOJ GRUPI. Razmišljajte kako da dođete do kupca. U Grčkoj, u manjim mestima tokom leta, prodavci voća i povrća prolaze u svojim malim otvorenim kamionima i preko razglasa se obraćaju kupcima i nude robu. Ništa od komunikacije nije za zanemarivanje, posebno u vreme krize.

I možda najvažnije:

  • kupujte u manjim radnjama i na tezgama što više, jer su mali biznisi najugroženiji, a oni najviše doprinose ovoj zemlji
  • kada idete u nabavku obavezno kupite šta treba za minimum još jednu osobu koja ne može da izlazi zbog vanrednog stanja.

Photo by Shahid Abdullah form PxHere

 

 

 

 

 

 

Photo by Shahid Abdullah form PxHere

 

PR je potreba savremenog društva, a mediji smo svi mi

Društvene mreže su pokazatelj načina razmišljanja većine, pa se tako neretko pojave kratki natpisi “O ovome nećete čitati u našim medijima” a taj se tekst uglavnom odnosi na neki uspeh naših stručnjaka, sportista ili učenika u inostranstvu. – Tačno je, nema toga nigde jer niko za tu lepu vest nije spremio komunikaciju.  Ovo je XXI vek, informacije nas bukvalno “saleću” sa svih strana i stižu u velikom broju (većina nam nije potrebna), i u toj pravoj šumi podataka da bi se bilo šta izdvojilo i istaklo mora da se uradi osnovna PR komunikacija ka javnosti.

Medije treba obavestiti da se nešto desilo, kreirati konkretan tekst gde će se glavna informacija naći u naslovu, u prvom pasusu, kao i OBAVEZNO u Subject-u mejla. Zatim izabrati medije gde se želi plasman, pronaći kontakte i to poslati. U većini slučajeva ta informacija će naići na pozitivan odjek i biće objavljena a možda će biti povod i za neku veću priču, jer je stanje u medijima danas takvo da su redakcije sve manje, a pokrivaju sve više tema i mediji treba da budu “brži” zbog društvenih mreža. Samim tim se istraživačko novinarstvo najčešće svodi na društvene mreže, novinari odavno nemaju vremena da idu na teren a posebno ne na konferencije sa kojih mogu da dobiju gotovo saopštenje i time napišu tu vest za neuporedivo kraće vreme.

Dakle, treba razumeti vreme u kome živimo, prilagoditi se i pokušati da se nešto plasira na pravi način. Mnoge PR agencije imaju društvenu odgovornost i besplatno plasiraju teme koje su u vezi sa uspesima naših ljudi, posebno dece i mladih. Ali čak i ako ne dođete do PR profesionalca, treba odrediti osobu koja će kreirati osnovnu komunikaciju.

Tu su, naravno, i društvene mreže gde mnogo brže može da se plasira informacija, pre svega preko ličnih profila, jer danas ljudi ponekad zaborave jednu bitnu činjenicu: SVI SMO MI MEDIJI ZA SEBE.

 

Besplatan PR – zamke i realnost

Verujem da svako ko radi u oblasti pružanja usluga dolazi više puta u karijeri u situaciju da najrazličitiji ljudi traže da im se nešto uradi bez plaćanja, tj. “za džabe”, jer “tebi je to ništa”, ili “ma ti ćeš to za pet minuta”, i slično. Ovde ću se konkretno baviti PR uslugama, ali sam sigurna da će se mnogi pronaći u svojim oblastima.

Da bi se na primer iskomunicirao neki događaj ili poslalo “obično” saopštenje medijima, potrebno je provesti sate a često i dane u pripremi: istraživanje, pravljenje plana, kreiranje i sređivanje materijala (tekstovi, fotografije, video…), lobiranje i kontaktiranje medija (jer najčešći zahtev je “da se ovo objavi što više”), praćenje objava, izveštaj o objavama (niko se ne zaustavlja na tome da uradite sve a da ne dobiju šta je i gde objavljeno, a samim tim je potrebno ili angažovati press clipping agenciju ili lično kupovati štampane medije online ili na trafici, plus web pretraga i TV snimanje)…. Zašto to vreme ne biste proveli sa svojim bliskim osobama ili se jednostavno odmarali? I ovo je samo ukratko i uopšteno.  Zato, ukoliko vam bilo ko traži da besplatno radite PR dobro razmislite, jer

ne treba raditi gratis:

  • za pojedince i kompanije koji imaju puno novca (lako proverljivo na intenetu, a i “mali je grad”- sve se brzo sazna)
  • ukoliko taj gratis posao može da ugrozi plaćene poslove (obično svi nešto žele da rade u oktobru-novembru, kada je svima gužva)
  • kada ne vidite širu sliku svega (ukoliko počnu da dolaze polovične infomacije)
  • ukoliko treba da “čistite” za nekim ko je već radio na tom pojektu PR pa je otišao ili je otpušten, jer ne znate gde se sve zabrljalo do tada (mada je ovo nepreporučljivo raditi i za novac)
  • kada imate jasan osećaj “u stomaku” da jednostavno žele da vas iskoriste, pa ako prođe super, ako ne prođe idu dalje sa nekim drugim (čuvajte se čuvenih rečenica “Pa to je referenca” – nije baš tako u realnosti).
  • kada vam neko traži PR a ne pominje pitanje koliko košta ta usluga niti pominje opciju da će platiti

Kada treba raditi gratis:

  • kada se promoviše neka opšta društvena vrednost, nešto što je dobro za zajednicu (ALI ne ukoliko iza toga stoji kompanija ili organizacija koja dobija novac i donacije a od vas traže da ne naplatite svoju uslugu)
  • kada se komunicira uspeh mladih talentovanih ljudi (sportisti, umetnici, naučnici) kojima mediji nisu lako dostupni, a više je nego plemenito predstaviti pozitivne primere našoj javnosti
  • kada se vama lično nešto mnogo sviđa i želite da pomognete u širenju neke ideje ili projekta
  • kada je neko sa kim imate dobre odnose i uzajamno pomaganje predstavlja sastavni deo kvalitetnog odnosa

 

NAJVAŽNIJE: Većina koja traži gratis uslugu samim tim ne vrednuje vaš rad i struku, jer svako ko ima svest o značaju PR-a ulaže maksimalno u tu oblast svog poslovanja, jer PR provereno donosi višestruke koristi.

 

 

Moć govora tela je naša moć u meri u kojoj mi tu snagu poznajemo i primenjujemo

Originally posted on Slučajni bloger:
#moć govora tela #neverbalna komunikacija #Marko Burazor  #Finesa #seminar izvor: finesa.edu.rs Šta je prvi utisak? Na seminaru “Moć govora tela” koji je pokrenut u organizaciji Edukativnog centra Finesa i stručnjaka iz oblasti neverbalne komunikacije, Marka Burazora koji je održan u Domu omladine u Beogradu, 6. maja, osnovni moto bio je:…

PR Calendar: January / February 2017 (Belgrade, Serbia)

January 2017

01-19.01 – Christmas Book Fair, Dom sindikata

07.01Orthodox Christmas
12.01 – Regional Children’s Philharmonic Orchestra,Sava center
14.01 – Belgrade New Year concert, Sava center
19.01 – Djordje Balasevic, concert, Spens Novi Sad
21.01 – Ballet Nutckracker, Sava center

 

**********************www.propr.rs*************************

February 2017

14.02 – Josipa Lisac, concert, Sava center
14.02 – St. Valentine’s Day
18.02 – Legende, concert, Sava center
23-26.02 – International fair of tourism, Belgrade Fair
24.02 – 05.03 – FEST, film festival
Sava center

winter-books

 

 

 

 

 

 

Photo Credit: nsb.com/wp-content/uploads/2013/07/Winter-Books.jpg

 

PR Calendar: August / September 2016 (Belgrade, Serbia)

August 2016

05-21.08 – Summer Olympic Games – Rio

17-21.08 – Belgrade Beer FestUsce
26.08 – Children’s Philharmonic Orchestra at Music Night, Tash

 

************************www.propr.rs*******************************

September 2016

24.09-02.10 – BITEF, theater festival
28.09 – Concert in honor of Toma ZdravkovicKombank Arena
29.09 – CEHA electronics fair, Belgrade Fair

Decja filharmonija 1

Kompetencija ili “svi se u sve razumeju”

Dugo nisam pisala, razlozi vrlo opravdani i privatne prirode, ali moram da progovorim o jednoj gorućoj temi koja je ključ da li će neki posao/firma/projekat biti uspešni ili ne. A taj sindrom sam primetila samo kod nas, tj. na ex-YU prostorima, stranci ga ili nemaju ili imaju u maloj meri.

Radi se o tome da (skoro) svi misle da znaju sve i da su najbolji, najpametniji, a onda se začude kada neko sa njima neće ponovo ili uopšte da radi. Ovde se radi o kompetenciji.

Nedostatak kvalitenih kadrova u PR struci je više nego očigledan. Ima puno PR osoba i velika je potražnja, ali mali je broj onih koje bi neko preporučio drugome za posao. Potreba za PR zanimanjem dovela je do toga da firme i agencije zapošljavaju bilo koga, a onda (uglavnom mladi ljudi) posle nekog vremena kada misle da su stekli iskustvo kreću u druge firme ili počinju sami da rade. Sa druge strane klijenti i poslodavci su u šoku koliko im ništa nije urađeno. Većina tih PR osoba je pre svega ili samouka ili su pogrešno naučeni.

Konstantno se dešava da nailazim na situaciju u kojoj mladim kolegama koji su negde već radili kažem da ne treba telefonom pozivati novinare koje ne poznaju, jer svako danas ima mejl koji pregledava i pozivanje telefonom se svodi na uznemiravanje. Kada mi kažu da su im baš to tražili na prethodnom poslu, shvatam da imam pred sobom osobu koja nije razvila svoju mrežu kontakata, koja je radila u kancelariji kao običan “ćata” sa početka XX veka i koja ima loše naučene navike.

Takođe se javlja situacija da se čude ako se klijentima ili saradnicima šalju pokloni (za rođendane, Novu godinu…) jer je to trošak koji “niko ne traži”. Pre svega dobar PR ima inicijativu (nije pasivan već aktivan) i želi da razvija dobre odnose sa svima sa kojima radi.

Ako je nešto dobro prošlo, većinu zasluga pripisuju sebi, jer smatraju da “imaju već iskustvo” (ne znaju da je pogrešno) i da npr. ako su radili događaj za 50 ljudi pa naravno da “znaju” da rade događaj za 10,000 ljudi. Jer svi sve znaju. Tj. kažu da znaju, a kada nastane problem to mora da rešava neko ko zaista zna. Rezultati su neumoljivi. Preterana samouverenost negativno utiče na kvalitet. Dobar profesionalac se uvek preispituje, jer želi da bude još bolji.

Nedavno je komentar na mrežama bio da je naći dobrog PR-a teže od nalaženja retkog Pokemona. Tužno ali istinito.

Svi koji misle da su sjajni u PR poslu, neka razmisle koliko imaju stalnih dugogodišnjih klijenata i spoljnih saradnika, a posebno onih sa kojima su razvili prijateljstvo. Takođe neka razmisle koje svetske PR sajtove i blogove prate da bi bili u toku sa razvojem struke koja je vrlo živa. A onda neka se zapitaju koje knjige su nedavno pročitali, koje filmove, serije i predstave su pogledali, na kom su koncertu bili, jer dobar PR je pre svega svestran i ODLIČNO informisan.

I jedan mali savet: ako se direktor PR agencije ili PR sektora u firmi nije bavio PR-om pre tog posla, bežite jer tu nemate šta da naučite.

Ima dobrih PR stručnjaka kod nas, a prepoznaćete ih po tome što vam neće odmah reći “da, ja sve mogu”, već će razmisliti i reći “da vidimo da li ja to mogu”, ili “ja mogu “ovo”, a ne mogu “ovo drugo”, za to će vam trebati YY osoba.” Čovek što više zna, svestan je koliko toga još može da nauči, i obrnuto.

quality-assurance

 

 

 

 

 

 

Photo: documentsdelivered.com