ZAPOSLITI SE – Da li si heroj?

Od momenta kada krenemo u školu, a i ranije, čujemo pitanje: “Šta ćeš raditi kada odrasteš?”

Većina dece želi da radi ono što vidi u svojoj okolini, tj. uglavnom žele da se bave poslom svojih roditelja ili da budu superheroji! Glavni je problem što vremenom odustanu od svoje herojske želje i krenu linijom manjeg otpora: upisuju se u škole koje im nametne sredina i tako polako postaju neko drugi (znate ono o žabi koja se kuva živa: voda se postepeno zagreva tako da žaba ne oseti da će doći trenutak kada će biti skuvana).

Ovo se dešava mnogima, koji se posle pitaju zašto nisu zadovoljni i nasmejani. Razlog je jednostavan: ne rade ono što žele i što ih ispunjava.

Posao kao pojam od pre 10 godina je NESTAO.  Ne postoji “zagarantovan posao”, “zaposlenje do penzije” i sve ono na čemu se zasnivao komunizam / socijalizam. Danas je realnost drugačija: AKO sebi ne stvorite posao o kakvom sanjate, ne očekujte da će ga stvoriti drugi za vas.

Setite se Bena Afleka i Meta Dejmona. Posle decenije bezuspešnih potraga za ulogama u Holivudu, sami su napisali scenario za film u kome su glumili i dobili su Oskara (“Dobri Vil Hanting”). Sami su sebi stvorili priliku, a ostalo je poznato: sada su velika glumačka imena, a Aflek je često i producent i reditelj.

Dakle, ne žalite se na svoje poslodavce, jer su oni namestili firme prema svojoj meri, već krenite u ostvarenje SVOJIH želja! Nije lako, ali makar ćete pokušati i dati SVE OD SEBE, umesto da ulažete svoje znanje i energiju za nekog drugog. Sve što vam treba jeste da imate CILJ šta želite da postignete i da radite ono u čemu se pronalazite, jer ono u čemu uživate JEDINO daje dobre rezultate. Naravno, i ljudi oko vas treba da su srećni. Setite se da pomognete kada je potrebno.

Dobro došli u novi milenijum!
Posao stvarate sami, sami ste odgovorni za svoj život.

 

 

 

 

 

 

 

 

photo by moviehypesa.blogspot.com

18 thoughts on “ZAPOSLITI SE – Da li si heroj?

  1. Lep tekst i poučan za sve koji se trenutno još uvek nalaze o našem obrazovnom sistemu, koji nije prilagođen trenutnim tržišnim uslovima koji vladaju kako kod nas tako i globalno.

    Osnovni problem vidim u preduzimljivosti mladih koji se školuju i načinu obrazovanja koji ni u jednom momentu mlade ne priprema za tržišnu utakmicu na kojoj će zaigrati po završetku školovanja. Većina mladih po završenom obrazovanju i modelu koji su savladali tokom školovanja očekuju “radno mesto”, a ne posao kako bi trebalo, jer u samom obrazovnom sistemu ne postoji ni jedan predmet ili kurs koji će nekoga podučiti kako da pokrene inicijativu i sam sebi stvori uslove za posao.

  2. Ufff, odlican text, bar sam se ja nasao u vecem delu price.
    Samo treba slediti put kojim volis da ides, uspeh zagarantovan.
    Inace na netu sve vise slicnih textova, bravo tako treba.

  3. Tuga je učiti mlade ljude da samo treba da se guraju celog života. To obavezno ide na uštrb drugih, a ako neko sebično ama baš sve čuva za taj trenutak kad će biti samostalni radnik, što nije uvek ni moguće, onda nije ni čudo što nam se uglavnom prezentuje ogromna količina lošeg, trećerazrednog i na sve moguće načine otaljanog.

    Uznemirava me ova logika.

    • Nije stvar u guranju, već treba pratiti svoje želje i ostvariti se u onome što se najboje radi. Svako treba da unapredi svoje potencijale. Ako se stagnira i trpi, ništa se ne rešava. Naravno, ako neko radi u odličnoj firmi i zadovoljan je uslovima – sjajno!

  4. A sta da radimo mi koji nemamo ideje ali volimo i poznajemo to sto radimo i zelimo da radimo za nekoga? (A zamisli, dovoljno smo ispali glupi da smo studirali, pa imamo i diplomu da nevolja bude veca)

    • Ne treba gubiti nadu. Studiranje i diploma su sjajni, kao i želja da se radi za nekoga, s tim da ne treba gajiti prevelika očekivanja od drugih ljudi. Uslovi na tržištu su veoma promenjeni u odnosu na neke ranije godine.

      • Slažem se da je anahronost mojih shvatanja možda bila zbunjujuća ali sam svakako zahvalan na savetu. Trudim se da što manje očekujem od drugih ljudi kako bih umanjio mogućnost razočaranja koja me često inhibiraju da se proaktivno uključim u domaće poslovne trendove.

        Meni su oni raniji uslovi na tržištu ipak više odgovarali ali sada, nakon tržišnih promena i ovog skoro fundamentalnog razaranja samog tkiva na kojem počiva moderan biznis, koji se pre svega oslanjao na obrazovanje i iskustvo, više ne mogu da nađem pravo mesto u takvom okruženju.

        Bojim se da je ono što mene determiniše postavljeno u zapećak i ne vidim neku perspektivu u daljim naporima da valorizujem sopstvene kapacitete.

  5. Činjenica je da više ne postoji sistem koji štiti pojedince i da su vlasnici i šefovi firmi uglavnom klasične srpske gazde, pa tako i posluju, jer se ne sprovode zakoni o radu. Ja vidim dva rešenja: ili da se pokuša samostalno ili da se sreća traži van ove zemlje, na žalost.

  6. Otvaranje svoje firme je jedino što nam je ostalo! To je tzv. Novopazarski sistem “svaka kuća – jedna firma”🙂
    Da me ne razumete pogrešno, to je jako dobar sistem!

  7. Jasmina, sjajan tekst nadam se da tvoj novi samostalni biznis ide uzlaznom putanjom….

    Pozdrav, srecna nova godina i sve najbolje

    Daniel B.

  8. Zaposliti se u Srbiji?! To mu dodje kao nemoguca misija… Mozete da se skolujete, da budete najbolji, da dostignete visoke nivoe u svojoj bransi ( ne daj Boze, jos ako je trenutno “IN” vasa profesija i konkurisete u nekoj jacoj kompaniji u regionu), da pri tome budete mladi i perspektivni, pri svemu tome I jos zenkog pola… Ovo drustvo, ovi samoprodeklamovani strucnjaci su vas otpisali kao preambiciozne ili neambiciozne,prekfalifikovane, sa previse ili cak premalo iskustva, kao osobu u “tranzitu” kroz njihovu kompaniju itd. … U stvari misle, zensko ste pa cete se upustiti u serisku proizvodnju dece, po principu ubacis novcic, povuces rucku i stancujes… Kao aparat za kafu.Ili ,ne daj Boze, pretendujete na vec dozivotno rezervisano menadzersko ili direktorsko mesto ( kod nas se nasledjuju po principu trona, s kolena na koleno). Ukratko, ako nemas dobru vezu nema sanse da uspes sta god da si izabrao!!! Niko ne pita sta si radio do sada, ni kako bi resio konkretan zadatak na poslu… A vas buduci poslodavac srice vase ime iz biografije, koju nije ni procitao, i pokusava da vas nadmudri pitanjima recite nam nesto o sebi, gde ste radili , sa kim zivite, bla,bla, bla… Nemate novac, nemate veze, samo jaku volju,zelju i silna odbijanja. Kako stvoriti sansu?! Kako zapoceti samostalan posao u struci za koju ste se skolovali?
    I posle se pitamo zasto nam stvari u drzavi ne funkcionisu?!
    Naravno, kad bankar radi posao masinca, gradjevinci u marketingu, trgovci po bankama, lekari i farmaceuti u komercijali, a novinari i PR menadzeri po osiguravajucim agencijama, a njihov posao rade manekenke i starlete koje bi “dobro” da se udaju za “srpski san” ( biznismen, sportista ili politicar) …

  9. Dobar tekst! I krajnje istinit! Sjajan primer sa filmom!

    I mogu da dodam da je jako važno da čovek voli svoj posao, onda se nađe i način da se zaradi, pa i krene samostalno! I nikada nije kasno! Imam drugaricu koja je završila prava u Boliviji, pa onda doškolavanje i polaganje razlike ispita u Britaniji i… sa 34 je shvatila da mrzi advokaturu kojoj je težila! Eno je sada završava školu za kuvare, srećna je i san joj je da bude šef kuhinje ili da ima svoj restoran!🙂

    Tebi srećno sa poslom, ne sumnjam da ide dobro!😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s