Društvene mreže i PR – ono što je važilo juče ne važi danas

PRofesionalci, koji sveobuhvatno pristupaju komunikaciji, već odavno smatraju društvene mreže sastavnim delom PR alata. Međutim često se može čuti rečenica “Koja je to mreža? Pa samo mi još i to fali, stalno sam online!”. Ali da, sve se menja, pa i trendovi praćenja na mrežama.

Kao i u svakom PR pristupu morate sada da odredite ciljnu grupu, jer odavno nisu “svi na Face-u”. Ko to ne shvati može uzalud da troši resurse bez potrebnih rezultata. Inače, nedavno sam videla da se u Londonu Facebook reklamira na bilbordima i u podzemnoj železnici! Zamalo nisam vrat iskrivila gledajući, jer nisam mogla da verujem da to rade. Očigledno u zapadnom delu Evrope on posustaje, a kao i svaka moda kod nas, dosta toga nam stiže iz Engleske, a možda je već i stiglo…

Da ne dužim, ovo je sada stanje stvari kod nas:

1. Facebook – ima najviše profila kod nas, najviše se koristi od svih društvenih mreža, ALI sve manje među tinejdžerskom populacijom. Zato, ako imate kampanju namenjenu onima do 18 godina, zaboravite na Facebook. Ukoliko se obraćate “zrelijoj” publici, 25+, onda ste i dalje na pravom mestu. Ovi mlađi odavno ne žele da dele svoje postove na mestu gde su im sada roditelji, babe, dede, nastavnici, rodbina… Više nije cool mesto.

2. Twitter – kod nas se zaglavio već godinama na oko 200.000 ljudi i tu stoji. Sve manje služi za povezivanje prema interesovanjima, a sve više za informisanje i “hejtovanje”, šta se kome svidi. Čak je i sve manje Tweet Up-ova, jer se na njima pojavi “svako sa ulice”, dobiju gratis piće i ništa ne tvitnu (a da ne pominjem da ne koriste zvanični traženi hashtag),  a zatim se raziđu. Korist za brend: uglavnom nikakva. Ukoliko želite da informišete, onda morate da koristite Tviter. Naravno, tu i dalje postoji interakcija sa pratiocima, koji uglavnom nešto pitaju, i tada budite spremni da odgovorite u razumnom roku (24 sata). Ne zaboravite, sva Social media komunikacija je JAVNA. Dobro merite svaku reč.

3. Instagram – Nova vladarka među društvenim mrežama. Svi oni koji nisu više na Facebook-u (mlađa populacija posebno), su sada na Instagramu. Razlog je jednostavan: dovoljan je smart telefon, jedna fotografija sa ili bez komentara i evo vas  u News Feed-u! Jednostavno, brzo, bez mnogo “cimanja”, i tu uglavnom nema roditelja, osim ako se ne bave marketingom i PR-om. 🙂 Tu se nalaze i “hipsteri”, “early adopters” i sve one divne ciljne grupe koje vam trebaju kada lansirate neki nov proizvod. Naravno, hashtag se i ovde pokazao korisnim, pa ne zaboravite da se priključite temama koje želite da imate uz svoj post.

4. Google Plus – Zaboravite ga. Prosto zaboravite. Niko se njime ne bavi aktivno, retko ko ga koristi, a Google se i dalje nije snašao na polju društvenih mreža.

5. Pinterest –  Koristite ga samo ako imate šta da pokažete, da inspirišete i  da pronalazite inspiraciju. Tu se uglavnom nalaze žene, postovi su lepi, pozitivni, imaju edukativnu ili opuštajuću poruku. Ako želite mrežu bez hejtera, onda idite na Pinterest. Možda zato i nije baš najbolje zaživeo na ovim prostorima, ali ga koristi ekipa sa dobrim ukusom 😉

6. Swarm / Foursqaure – Zaboravite i ovo. Od kada su Foursquare pretvorili u mrežu za “preporuke” tj. recenzije, a napravili nov app za čekiranja (Swarm), sve je manje aktivnih korisnika kod nas. Cilj je da znate ko je u blizini vas kada se čekirate, ali većina zapravo želi samo da se pohvali da se negde nalazi, a ne da sazna ko im je blizu.

7- LinkedIn – Mesto gde se nalaze HR-ovi, tako da je važno da imate dobar poslovni profil sa radnom biografijom. Sada postoje opcije postova gde sve što napišete direktno dolazi u News Feed i notifikaciju vaših “konekcija” . Oglašavanje i dalje nisu najbolje razradili, tako da je moja preporuka da ne trošite ovde novac, već da se ovom mrežom bavite isključivo iz komunikacijskog ugla.

NAPOMENA: Sve što je navedeno zasnovano je na ličnom iskustvu i neposrednim rezultatima različitih kampanja koje sam radila u poslednjih 12 meseci. Ukoliko vas zanimaju istraživanja na ovu temu, tu su IAB Srbija i Social Bakers, ali i brojne aplikacije za analizu posećenosti društvenim mrežama (Klout, Google Analytics, Hootsuite, Cyfe,…). Naravno, sve što vam treba za detaljnije istraživanje, potrebno je platiti.

#srecno

FB ads

Photo: quora.com

Advertisements

Late market ili “kasno se upalimo”

Ako se bavite poslovima koji imaju dodira sa događajima (koncerti, predstave, utakmice) sigurno vam je poznat termin “late market”. To znači da, za razliku od ostatka sveta koji je van ex-Ju teriitorija, kod nas se sve kupuje u poslednjem trenutku. Širom sveta i Evrope ulaznice za događaje se prodaju u prvim danima objave nekog koncerta. Čak postoje posebne pogodnosti za takozvane “Članove kluba” ili fanove koji imaju pravo kupovine pre svih.

Šta to znači za sve nas globalno – to što ne planiramo svoj budžet i život (možda opravdano, možda i ne sasvim) dovodi do toga da većina inostranih produkcija strahuje da li će im događaj biti uspešan kada se dođe kod nas u zemlju. Može da se uloži u ogromne kampanje, i opet nema efekta: ljudi se odluče (ili ne) za kupovinu u poslednjem trenutku. Posledice: u budućnosti će nas zaobilaziti velike turneje zbog naših navika koje ne odgovaraju savremenom poslovnom svetu zabave.

Drugi problem: strašno kašnjenje publike na događaje, “late” u svakom slučaju. Naime, 90% publike dolazi na događaje 10 do 15 minuta pre početka, a nekada i kasnije, pa često odjednom nastanu gužve na ulazima, na početku koncerta ili filma  se neko šunja u mraku ispred vas i ometa ostale i slično. Najstrašnije je svaki put na događajima za decu, gde roditelji uglavnom prestrašenu decu vode po mraku i svađaju se za mesta. Glavni bonton prilikom kašnjenja na događaj jeste da se sedne gde ima mesta, a na pauzi da se zauzme svoje mesto.

E, znam, neko će reći “Ali karte su skupe”. Zavisi šta je po vama vredno vašeg novca, da li su to ručkovi po restoranima, pića u kafiću, ili jedinstveni doživlja za uši, oči i dušu. Sve je stvar izbora. U svakom slučaju je povoljnije nego da se ode u Beč, plati put, smeštaj i hrana, da bi se video određeni izvođač. (I da, tu mora da se stigne na vreme, jer na ulazu vas niko neće čekati, sve će već početi bez vas) 🙂

ticket

I ćutanje na društvenim mrežama je PR

Da, dobro ste pročitali naslov, ali ne, to se ne odnosi baš na sve.

Kultna pop zvezda Prince je poznat po svojoj ekscentričnosti, ali i po tome da nema zvanični sajt, niti komunicira sa medijima i obožavaocima. Početkom 2014. pojavio se na mreži Facebook, a na Tviteru se “krio” iza imena @3rdeyegirl , što je zapravo naziv njegovog prataćeg benda. Sada je izazvala pažnju činjenica da je uklonio SVE SVOJE  NALOGE (ovo malo što ih je koristio) a čak je uklonio i spotove sa YouTube kanala.

Zanimljivo je da je u oktobru najavljeno da će imati interaktivan dan i odgovarati na pitanja svojih fanova na  novom (sada obrisanom) Facebook profilu. E sada,  iako je pristigla lavina pitanja, odgovorio je na JEDNO! 🙂  Odgovor se odnosio na temu zvuka i frekvencija, ništa lično i ništa “žuto”, ali sama činjenica da ga NEMA izaziva kontroverzu, jer je danas postalo obavezno i normalno da sve javne ličnosti na svojim kanalima društvenih mreža premijerno objavljuju sve važne podatke: nove singlove, albume, spotove, a da ne pominjem šta su jeli, sa kim su bili i slično.

Sjajno je sledeće: činjenica da je Prince izbrisao svoje neaktivne naloge  postala je VEST (NME.com sajt je to prvi objavio).

I dok se u eri interneta i opšte dostupnosti informacija ljudi navikavaju da im je sve “na dohvat ruke”, Prince je van svakog informatičkog domašaja javnosti. Čak je imao i nekoliko klupskih koncerata u Engleskoj za koje se nije znalo do sat vremena pred nastup, a onda se vest širila društvenim mrežama pa je ispred kluba koji prima 200 ljudi bio red sa njih 1200.

Takođe je zanimljivo da je Prinsova press služba potpuno nema na bilo kakava pitanja oko svega ovoga i ne daju nikakve informacije. U ovom slučaju zaista važi izreka “Less is more” (Manje je više).

Sve ovo je jedan odličan “PR stunt”, za koji je ipak potrebno da se iza sebe ima uspešna karijera i kvalitetan rad.

U svakom slučaju, veoma zanimljivo i intrigira… 😉

Prince Instagram

 

 

 

 

 

Photo: Instagram

 

 

Timski rad ili demistifikacija posla

Kada god se konkuriše za neki posao ili se raspituje o nekom kandidatu, najčešće pomenuta fraza jeste da li je osoba spremna za timski rad. To je veoma važna kategorija, na koju će 99,9% ljudi odgovoriti potvrdno, ali je realnost drugačija.

Često se susrećem sa ljudima koji prave mistikifikaciju svog posla, ne dele informacije sa kolegama i saradnicima, a sve u cilju da budu NEZAMENLJIVI.  Na osnovu iskustva, shvatila sam da kod takvih ljudi treba biti oprezan, jer su oni najčešće: nesigurni u svoj posao i sposobnosti, skloni “sklanjanju problema pod tepih” i vrlo rizični za radno okruženje. Istina je da su svi manje-više zamenljiva kategorija (“groblje je puno nezamenljivih”) ali  niko nije isti, uvek se oseti da je došao neko sa drugačijim stilom rada (nekada je zamena kvalitetnija, a nekada nije i firma će trpeti posledice pogrešne promene), ali nespremni na timski rad su vrlo problematični.

Kako prepoznati nespremnost na timski rad? Ta osoba:

  • ne želi da odgovori jasno na postavljena pitanja oko svog posla
  • dolazi ranije sa odmora da bi se pokazalo da se bez njega/nje ne može
  • iznosi uvek negativan stav i sumnju na račun tuđih predloga
  • zadržava podatke samo za sebe, ili bar jedan deo
  • govori loše o konkurenciji (kolegama koji rade isti ili sličan posao u firmi, ili mladim stažistima), jer se oseća ugroženo
  • ne podržava dolazak novih ljudi u firmu
  • pravi od sebe žrtvu u priči sa saradnicima, jada se na nedostatak vremena za privatan život jer ima “previše posla”

Šta raditi? Popričati otvoreno, reći da se ugrožava celokupan rad nedeljenjem informacija, ali dati konkretne zadatke i suočiti osobu sa problemom koji stvara vakumom u komunikaciji. Potrebno je pratiti dalji rad te osobe, posebno da li odgovara na vreme na sve zadatke (izveštaji, prezentacije, da li probija rokove) i ako ne krene na bolje smestiti je negde gde će imati najmanje kontakata sa kolegama i gde će raditi nešto za šta nije potreban tim (mada je sve manje takvih poslova). Teško je raditi sa ljudima, još teže ako nisu spremni na saradnju, ali to je život. Treba negovati ljude koji su spremni na timski rad, jer je SVE U DOBROJ KOMUNIKACIJI.

Svima: srećno! 🙂

teamworksign

Kako PR grešku okrenuti u svoju korist, ili slučaj serije “Downton Abbey”

Ljubitelji serija sigurno znaju za britansku “Downtown Abbey” koja je visokobudžetna, sa sjajnim kostimima sa početka XX veka, izrsnim glumcima (samo ću reći Megi Smit i već je sve jasno) i  sve podseća na staru dobru BBC tradiciju.  Čak se organizuju turistička putovanja u zamak koji služi za snimanje.

Kao i svaka serija, i ova ima snimanje promotivnih materijala, a za najavu nove sezone plasiraju se prve nove fotografije. Sve bi bilo kao i obično, da se na promotivnoj fotografiji, koju je PR tim serije postavio na društvene mreže, nije našla jedna greška. Naime, uz sav enterijer sa početka prošlog veka veoma je neobično videti na kaminu plastičnu flašicu sa vodom. 🙂 Naravno, odmah je nastao pravi mali viralni haos, oni koji su to primetili (a uvek se primeti) pisali su svašta: od toga da zaista neko nije uradio svoj posao, pa zar im je to bilo toliko teško da uoče (nekada jeste teško, jer imate rok do kada nešto mora da se plasira i detalji mogu da se previde), do toga da nađete uljeza na slici, pa sve do “meme” slika, na kojima se vide Google naočare ili kasetofon.

I taman kada sam pomislila da će na tome ostati, ekipa serije je osvanula sa svojom reakcijom:  fotografija svih  glumaca koji U RUCI DRŽE FLAŠICU VODE uz tekst: “Ako ste uživali u fotografiji, donirajte 3 funte online ili sms-om, kako biste pomogli da se obezbedi čista voda i bezbedni toaleti u najsiromašnijim društvima.” Ukratko: BRAVO! Da, smejali su im se na grešci, ali uspeli su to da preokrenu i ukažu na probleme oko kojih svi mogu da pomognu. Prava dobra britanska lekcija. 😉

twitter_downtonabbey

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Twitter @downtonabbey

 

wateraid

 

 

 

 

 

wateraid.org

Nova era komunikacije ili šta nam je doneo fudbal

Brazil, golovi, igrači, sudije, sve je to važno i o tome se priča, ali sve više primećujemo BRENDOVE. Svi sada znaju koja reprezentacija nosi čiji dres, da ne pominjem da se priča o tome da je naša ekipa dobila dresove sportskog brenda koji nije zastupljen sada na Svetskom prvenstvu, pa i ta činjenica mnogo govori o kvalitetu reprezentativnog fudbala kod nas.

Ono što je ozbiljan pokazatelj kada je u pitanju KOMUNIKACIJA jeste da se fokus prebacio sa klasičnih kanala (koji su i dalje tu) na društvene mreže, ali evo i kako:

1. – adidas je odustao od tradicionalnih press konferencija i organizovao “Dugout” u saradnji sa YouTube-om. To je serija 6 interaktivnih live stream emisija iz studija u Rio de Žaneiru koje su se emitovale zaista uživo, a pored toga što su dovodili zvezde fudbala (Vieira, Kaka, Rafina, …) novinari i svi ostali širom sveta imali su mogućnost da postavljaju pitanja putem Tvitera. Live stream je bio zakazan unapred, a kada se emituje snimljena emisija ostaje na YouTube kanalu. Moram da priznam da deluje krajnje uzbudljivo kada ste slikom uživo u Brazilu, kada vidite plažu iza učesnika razgovora ili kada pričaju na temu bilo čega. Bila sam ponosna kada je Rafina izjavio da je kao dete navijao za Vasko, ali da je promenio omiljeni klub kada je gledao kakao Petković daje gol za Flamengo i od tada navija za njih. 🙂 Upravo ovo je suština – dobija se na živosti. Ima i ovde scenarija, ali je zanimljivije nego da se sedi u sali za konferencije. – Poslednja epizoda se emituje sa Dejvidom Bekamom 12. jula u 16 sati po našem vremenu, teaser je naravno već spreman, a live se može pratiti na YouTube-u.

2. – Najzanimljivije od svega mi je Tviter nalog @brazuca .To je zapravo zvanično GLAVNO glasilo FIFA Svetskog prvenstva u Brazilu, a pored šaljivih i zanimljivih informacija, plasiraju se prave vesti, koje naravno staju u 140 karaktera. 🙂 Tako je po prvi put prvo na Tviteru objavljen uži spisak igrača koji su u konkurenciji za Zlatnu loptu, pa je tek onda poslato saopštenje. SJAJNA STVAR, a evo i zašto! Saopštenje treba osmisliti, ima dosta teksta, svi koji rade na tome zatim treba da plasiraju drugim timovima, za stotine zemalja potrebno je prevesti,… prođe po nekoliko sati (pa još razlike u vremenskim zonama, možda neko sada spava pa nije još video mejl i slično). A Tviter? Postavite 10 imena, imate vesti i mediji kreću da preuzimaju!
Inače, taj nalog ima preko 3 miliona pratilaca i  tvituje o Svetskom prvenstvu na dva jezika, portugalskom i engleskom. To definitivno ne rade početnici 🙂

3. – SPONZOR je glavni, nema slučajnosti! Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) stopirala je fotografiju brazilske pevačice Klaudije Leite, koja je nastupila na otvaranju Mundijala, na kojoj ona pozira sa dresom Barselone. Leite je govorila o pripremama za nastup na konferenciji za medije, kada je jedan novinar zamolio da je fotografiše sa dresom Barselone u rukama (hm). Ona je pristala, ali je ubrzo stigao zahtev FIFA da se ta fotografija ne objavljuje, pošto iza dresa Barselone stoje kompanije koje nisu sponzori prvenstva. Nije naivno sve to.

Dakle, fudbal je odavno biznis, a vrhunski fudbal pokazuje i kako se radi vrshunska komunikacija, koju i mi možemo da primenimo koliko već sada.

TheDugout_Beckham

 

 

 

 

 

Photo: adidas

 

 

 

 

 

Komunikacija telefonom

Ah taj telefon, osnovno sredstvo za rad, a opet i način da vas svako nađe u svakoj prilici, posebno ako ima vaš broj mobilnog.

Verujem da svi imaju isti problem (svi koji rade nešto posvećeno), da vas poziv pre svega prekine u pisanju, sastanku i sl, a da se vi javite jer mislite “sigurno je nešto hitno čim me zovu”. U 90% slučajeva shvatite da nije hitno i da zapravo nekome nešto treba od vas. OK, svi poslovni ljudi treba da se javljaju na svoje telefone, a ako nisu u prilici odmah, onda u narednim satima kada izađu iz gužve. ALI, takođe svi poslovni ljudi danas komuniciraju MEJLOM, pa je uvek bolje poslati mejl nego zvati telefonom.

Meni se dešava da zovu iz nekih agencija, kompanija…i pitaju da li neko od mojih klijenata može “nešto” da uradi ili negde da dođe. Onda ja uzmem olovku pa stenografišem: ko, šta, kada, kako, zašto, a zatim PIŠEM mejl klijentu (jer ja nisam “Indijanac”) pa čekam odgovor. Kada ja pitam za bilo šta  nekoga koga ne poznajem, ja NAPIŠEM mejl, pa ako eventualno imam i broj mobilnog pošaljem SMS poruku (koju takođe NAPIŠEM) i ukratko pitam šta imam.

Takođe se dešava da me neko koga poznajem zove da me nešto zamoli, da nekoga nešto pitam, da im nešto saznam i slično. Nikakav problem! Međutim, ne usledi mejl, već opet ja stenografišem po blokčiću pa PIŠEM mejl kome treba (jer da, nisam “Indijanac”).  A kada zamolim: pošalji mi to u mejlu, dobijem često mejl bez Subjecta, samo sa jednom rečenicom i linkom, tipa “Evo ovde ima ono o čemu sam pričala”. 🙂

Dakle, ljudi, PIŠITE! Posebno u poslovnoj komunikaciji, kada se dešava da telefon ljudima zvoni po 30 puta dnevno i kada su svi bombardovani informacijama, jer može da se desi da se sa nekim čujete a da onda tom nekome ponovo zazvoni telefon i on zaboravi šta ste dogovorili. Ako niste u izražavanju kratki, jasni i konkretni, gubite kredibiltet jer niste efikasni.

Mejl, SMS, facebook poruka, Viber, sve je to mnogo bolje od pozivanja na mobilni.

juggle