Interna komunikacija je posebna oblast koja se sa razlogom dugo izučava i razvija. Ovoga puta se neću baviti pravilima i alatima, već onim što je PRVA stvar koja razlikuje dobrog od lošeg komunikatora: kako neko komunicira unutar firme u kojoj radi.
Ne dešava se, na žalost, retko da neko iz kompanije kaže: “Mi ovo radimo? Prvi put za to čujem iz medija.” Ili: “Imali smo neku proslavu sa zvanicama? Nisam znao.” Glavni komunikatori koji doprinose dobroj reputaciji neke firme su NJENI ZAPOSLENI. Svako ima svoj zadatak i posao, a na PR osobama jeste da informišu svoje kolege, u skladu sa odlukama menadžmenta, o svim aktivnostima koje se odnose na spoljašnju (eksternu) komunikaciju firme.
Dakle, PR treba da iskomunicira unutar firme u kojoj radi sledeće:
- sponzorstva događaja, sportskih klubova, različitih manifestacija
- humanitarne aktivnosti i društveno-odgovorno ponašanje (donacije, partnerstva sa institucijama i sl)
- informacije koje se pojavljuju u medijima a koje mogu biti ključne za dalje poslovanje (pohvale ili kritike kompanije, aktivnosti konkurencije, promene u strukturi medija ili vlasti koje mogu da utiču na rad,….)
- sve o događaju koji kompanija organizuje (da li je za medije, partnere, zaposlene i sl)
- sve promene koje zaposleni treba da saznaju pre ostalih (na primer da se baš kod njih održava kongres ili sastanak koji će se pojaviti u medijima u narednim danima)
…i još mnogo toga što kvalitetan PR zna da treba da podeli sa kolegama.
Ako neko ne deli informacije interno a radi posao u PR (ili marketing) sektoru, to samo znači da ne zna da komunicira ni eksterno, tj. ako ne radi dobro posao informisanja unutar firme, sigurno ga ne radi dobro ni “ka spolja”, što znači da treba da menja profesiju jer šteti firmi.
Inače, najuspešnije japanske firme dele sa svojim zaposlenim ne samo informacije od opšteg značaja, već i planove razvoja, prodaje i tržišnih kretanja. Moć je u komunikaciji.
Photo via linkedin.com
PRikazistvarnosti 