PR edukacije – kome posvetiti poverenje i vreme (zamke i preporuke)

Sada je sve prešlo na online, događaji su skoro kompletno postali virtuelni, a samim tim naišla je “poplava” edukacija na internetu koje, naravno, koštaju. Čak iako deluje da su besplatne zapravo nisu, jer investirate svoje vreme koje je dragoceno, a pri tom dajete bar neki podatak o sebi koji kasnije postaje “meta” prodaje (na primer svoj e-mail ili nalog na društvenim mrežama).

I kako sada proceniti koju online edukaciju odslušati, gde investirati vreme (i novac)?

Do mene je došlo dosta PR edukacija i edukacija o digitalnoj komunikaciji, sa cenama od 10 do 300 eura. Naravno, na cenu utiče i trajanje edukacije, ali najvažnije je zapravo KO drži edukaciju/predavanje ili neki Zoom Live. (I ne, u ovom tekstu neću nikoga konkretno preporučiti niti je ovo sponzorisan tekst koji bilo koga favorizuje).

Glavno merilo edukacije je da proverite osobu ili osobe koje će vam nešto predavati / obučavati vas. Dakle Google pretraga ili lična pretraga i ispitivanje poznanika iz tog sektora šta misle o “tom i tom” kursu ili predavaču. Osnovno merilo je da li je taj neko samo TEORETIČAR ili ima PRAKTIČNOG ISKUSTVA u radu u toj oblasti. Uz dužno poštovanje prema svima koji danas pokušavaju da prežive i zarade na internetu, mora da postoji neki KREDIBILITET.

• Dakle, ako predavač ima iskustva u radu u toj oblasti, ima praktično znanje, onda treba uzeti u obzir taj kurs.
• Proveriti koliko je predavač AKTUELAN. Dana se u PR-u i digitalu stvari menjaju na mesečnom nivou, tako da vam treba neko ko radi SADA, a ne neko je živi na staroj slavi.
• Zatim, procenite da li se radi o temi koja će unaprediti vaše znanje, pa ćete kasnije to moći da UNOVČITE I SAMI, da poboljšate svoju uslugu ili da počnete nov biznis.
• Da li je predavač “Selfpromoter” ili zaista ima rezultata, jer dobar nastup i mnogo lajkova na mrežama ne mora da znači da je taj neko i dobar stručnjak u toj oblasti, posebno ako ima vremena mnogo o sebi da priča i postuje.
• Na kraju, uporedite ponude i cene online edukacija na inostranim sajtovima i pogledajte da li je možda neko iskopirao postojeću edukaciju koja je originalna na nekom drugom jeziku.

Sve u svemu, bolje je posvetiti vreme u odmaranju i komunikaciji sa voljenim osobama, nego posvetiti vreme (i novac) za neku uzaludnu edukaciju, a ima ih sada baš izuzetno mnogo.

Srećno!

(Digitalni) Car je go

Krenula je pandemija, a pored osnovne brige o zdravlju opšta je briga i o snabdevanju. Tu su se javili mnogi problemi i razbijanje raznih predrasuda.

Ono što mogu da kažem, iz svog iskustva, jeste da se sada pokazalo da je online prodaja postala “slamka spasa” za mnoge brendove i prodavce, ALI samo ukoliko su ranije ulagali u svoje digitalne kanale prodaje. Tu ne mislim na “cena u inbox” već mislim na legalnu prodaju preko sajtova, svog ili nekog posredničkog, a da se održavala konstantna komunikacija sa kupcima preko kanala društvenih mreža i da se ulagalo u digitalno oglašavanje (Facebook ili Google platforme, a najbolje obe).

Postoje sektori koji su odlično razvili online prodaju, ali je na žalost njihova usluga sada obustavljena ili postala minimalna:

• turizam
• ticketing – ulaznice za razne događaje
• pozorišta
• avio prevoz
• hotelijerstvo
• tehnika i nameštaj

Sektori koji su loše razvili online prodaju, ili je uopšte ni nemaju, su sada glavni za snabdevanje i imaju potencijal da ostvare odličan profit, ali samo ako budu radili pametno. Kako sada stvari stoje u Srbiji, veliki lanci koju su otvorili svoje online prodavnice to nisu razvili u dovoljnoj meri pa većina uglavnom ne prima online porudžbine zbog “povećane potražnje” – kao da im upravo povećana potražnja nije bila glavni cilj kada su otvarali online prodavnicu. Pokazalo se da su se online prodavnice otvarale ko zna iz kojih razloga i da su sada uglavnom uzalud potrošeni (ozbiljni) budžeti za promociju koji su uglavnom otišli u influence marketing i klasičan adverising.  Da li će veliki lanci uložiti više u online prodaju i promociju, ostaje da se vidi. Nedavno je jedan lanac postavio na svoje mreže da ima nov sajt, a pratioci su krenuli sa negativnim komentarima da jedino što su trebali da urade je da otvore online shop, a  umesto toga oni redizajniraju sajt.  – SLUŠAJTE SVOJE KORISNIKE!

Uostalom, za velike se ne brinem, oni će sigurno opstati, ali su ugroženi mali biznisi. U ovom trenutku oni koji mogu da rade i opstanu su prodavnice hrane, apoteke i prodavnice mešovite robe. Najveći problem je trenutno nastao za prodavce na pijacama, jer i te kako postoji potražnja za njihovom robom, ali je mesto prodaje zatvoreno! Šta oni mogu da urade sada i da dođu do kupaca:

• ako već imaju razvijene kanale društvenih mreža na kojima su radili do sada, da tu komuniciraju i oglašavaju svoju prodaju i dostavu
• da se priključe portalima i online prodavnicama zdrave hrane kojih ima nekoliko, a koji ulažu u digitalne kanale prodaje i promocije i imaju razvijen broj i domet pratilaca
• da rade direktnu komunikaciju – da zalepe obaveštenja na zgradama i ulazima u okolini pijaca gde su radili, i da ostave svoj kontakt, informaciju o proizvodima i informaciju o dostavi
• da otvore naloge na mrežama Facebook i Instagram i da angažuju nekoga ko će im raditi lokacijski ciljano oglašavanje (da se obrate svima koji žive u kraju oko pijaca gde su radili)
• da urade Google oglase, što takođe podrazumeva da nekoga angažuju
• da pokušaju da se edukuju o online kanalima prodaje preko interneta (oni ili članovi njihovih porodica koji mogu da pomognu)

I važna stvar: ne očekujte da su svi na internetu, ali prilagodite komunikaciju CILJNOJ GRUPI. Razmišljajte kako da dođete do kupca. U Grčkoj, u manjim mestima tokom leta, prodavci voća i povrća prolaze u svojim malim otvorenim kamionima i preko razglasa se obraćaju kupcima i nude robu. Ništa od komunikacije nije za zanemarivanje, posebno u vreme krize.

I možda najvažnije:

• kupujte u manjim radnjama i na tezgama što više, jer su mali biznisi najugroženiji, a oni najviše doprinose ovoj zemlji
• kada idete u nabavku obavezno kupite šta treba za minimum još jednu osobu koja ne može da izlazi zbog vanrednog stanja.

 

 

 

 

 

 

Photo by Shahid Abdullah form PxHere

 

PR je potreba savremenog društva, a mediji smo svi mi

Društvene mreže su pokazatelj načina razmišljanja većine, pa se tako neretko pojave kratki natpisi “O ovome nećete čitati u našim medijima” a taj se tekst uglavnom odnosi na neki uspeh naših stručnjaka, sportista ili učenika u inostranstvu. – Tačno je, nema toga nigde jer niko za tu lepu vest nije spremio komunikaciju.  Ovo je XXI vek, informacije nas bukvalno “saleću” sa svih strana i stižu u velikom broju (većina nam nije potrebna), i u toj pravoj šumi podataka da bi se bilo šta izdvojilo i istaklo mora da se uradi osnovna PR komunikacija ka javnosti.

Medije treba obavestiti da se nešto desilo, kreirati konkretan tekst gde će se glavna informacija naći u naslovu, u prvom pasusu, kao i OBAVEZNO u Subject-u mejla. Zatim izabrati medije gde se želi plasman, pronaći kontakte i to poslati. U većini slučajeva ta informacija će naići na pozitivan odjek i biće objavljena a možda će biti povod i za neku veću priču, jer je stanje u medijima danas takvo da su redakcije sve manje, a pokrivaju sve više tema i mediji treba da budu “brži” zbog društvenih mreža. Samim tim se istraživačko novinarstvo najčešće svodi na društvene mreže, novinari odavno nemaju vremena da idu na teren a posebno ne na konferencije sa kojih mogu da dobiju gotovo saopštenje i time napišu tu vest za neuporedivo kraće vreme.

Dakle, treba razumeti vreme u kome živimo, prilagoditi se i pokušati da se nešto plasira na pravi način. Mnoge PR agencije imaju društvenu odgovornost i besplatno plasiraju teme koje su u vezi sa uspesima naših ljudi, posebno dece i mladih. Ali čak i ako ne dođete do PR profesionalca, treba odrediti osobu koja će kreirati osnovnu komunikaciju.

Tu su, naravno, i društvene mreže gde mnogo brže može da se plasira informacija, pre svega preko ličnih profila, jer danas ljudi ponekad zaborave jednu bitnu činjenicu: SVI SMO MI MEDIJI ZA SEBE.

 

I ćutanje na društvenim mrežama je PR

Da, dobro ste pročitali naslov, ali ne, to se ne odnosi baš na sve.

Kultna pop zvezda Prince je poznat po svojoj ekscentričnosti, ali i po tome da nema zvanični sajt, niti komunicira sa medijima i obožavaocima. Početkom 2014. pojavio se na mreži Facebook, a na Tviteru se “krio” iza imena @3rdeyegirl , što je zapravo naziv njegovog prataćeg benda. Sada je izazvala pažnju činjenica da je uklonio SVE SVOJE  NALOGE (ovo malo što ih je koristio) a čak je uklonio i spotove sa YouTube kanala.

Zanimljivo je da je u oktobru najavljeno da će imati interaktivan dan i odgovarati na pitanja svojih fanova na  novom (sada obrisanom) Facebook profilu. E sada,  iako je pristigla lavina pitanja, odgovorio je na JEDNO! 🙂  Odgovor se odnosio na temu zvuka i frekvencija, ništa lično i ništa “žuto”, ali sama činjenica da ga NEMA izaziva kontroverzu, jer je danas postalo obavezno i normalno da sve javne ličnosti na svojim kanalima društvenih mreža premijerno objavljuju sve važne podatke: nove singlove, albume, spotove, a da ne pominjem šta su jeli, sa kim su bili i slično.

Sjajno je sledeće: činjenica da je Prince izbrisao svoje neaktivne naloge  postala je VEST (NME.com sajt je to prvi objavio).

I dok se u eri interneta i opšte dostupnosti informacija ljudi navikavaju da im je sve “na dohvat ruke”, Prince je van svakog informatičkog domašaja javnosti. Čak je imao i nekoliko klupskih koncerata u Engleskoj za koje se nije znalo do sat vremena pred nastup, a onda se vest širila društvenim mrežama pa je ispred kluba koji prima 200 ljudi bio red sa njih 1200.

Takođe je zanimljivo da je Prinsova press služba potpuno nema na bilo kakava pitanja oko svega ovoga i ne daju nikakve informacije. U ovom slučaju zaista važi izreka “Less is more” (Manje je više).

Sve ovo je jedan odličan “PR stunt”, za koji je ipak potrebno da se iza sebe ima uspešna karijera i kvalitetan rad.

U svakom slučaju, veoma zanimljivo i intrigira… 😉

 

 

 

 

 

Photo: Instagram

 

 

Nova era komunikacije ili šta nam je doneo fudbal

Brazil, golovi, igrači, sudije, sve je to važno i o tome se priča, ali sve više primećujemo BRENDOVE. Svi sada znaju koja reprezentacija nosi čiji dres, da ne pominjem da se priča o tome da je naša ekipa dobila dresove sportskog brenda koji nije zastupljen sada na Svetskom prvenstvu, pa i ta činjenica mnogo govori o kvalitetu reprezentativnog fudbala kod nas.

Ono što je ozbiljan pokazatelj kada je u pitanju KOMUNIKACIJA jeste da se fokus prebacio sa klasičnih kanala (koji su i dalje tu) na društvene mreže, ali evo i kako:

1. – adidas je odustao od tradicionalnih press konferencija i organizovao “Dugout” u saradnji sa YouTube-om. To je serija 6 interaktivnih live stream emisija iz studija u Rio de Žaneiru koje su se emitovale zaista uživo, a pored toga što su dovodili zvezde fudbala (Vieira, Kaka, Rafina, …) novinari i svi ostali širom sveta imali su mogućnost da postavljaju pitanja putem Tvitera. Live stream je bio zakazan unapred, a kada se emituje snimljena emisija ostaje na YouTube kanalu. Moram da priznam da deluje krajnje uzbudljivo kada ste slikom uživo u Brazilu, kada vidite plažu iza učesnika razgovora ili kada pričaju na temu bilo čega. Bila sam ponosna kada je Rafina izjavio da je kao dete navijao za Vasko, ali da je promenio omiljeni klub kada je gledao kakao Petković daje gol za Flamengo i od tada navija za njih. 🙂 Upravo ovo je suština – dobija se na živosti. Ima i ovde scenarija, ali je zanimljivije nego da se sedi u sali za konferencije. – Poslednja epizoda se emituje sa Dejvidom Bekamom 12. jula u 16 sati po našem vremenu, teaser je naravno već spreman, a live se može pratiti na YouTube-u.

2. – Najzanimljivije od svega mi je Tviter nalog @brazuca .To je zapravo zvanično GLAVNO glasilo FIFA Svetskog prvenstva u Brazilu, a pored šaljivih i zanimljivih informacija, plasiraju se prave vesti, koje naravno staju u 140 karaktera. 🙂 Tako je po prvi put prvo na Tviteru objavljen uži spisak igrača koji su u konkurenciji za Zlatnu loptu, pa je tek onda poslato saopštenje. SJAJNA STVAR, a evo i zašto! Saopštenje treba osmisliti, ima dosta teksta, svi koji rade na tome zatim treba da plasiraju drugim timovima, za stotine zemalja potrebno je prevesti,… prođe po nekoliko sati (pa još razlike u vremenskim zonama, možda neko sada spava pa nije još video mejl i slično). A Tviter? Postavite 10 imena, imate vesti i mediji kreću da preuzimaju!
Inače, taj nalog ima preko 3 miliona pratilaca i  tvituje o Svetskom prvenstvu na dva jezika, portugalskom i engleskom. To definitivno ne rade početnici 🙂

3. – SPONZOR je glavni, nema slučajnosti! Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) stopirala je fotografiju brazilske pevačice Klaudije Leite, koja je nastupila na otvaranju Mundijala, na kojoj ona pozira sa dresom Barselone. Leite je govorila o pripremama za nastup na konferenciji za medije, kada je jedan novinar zamolio da je fotografiše sa dresom Barselone u rukama (hm). Ona je pristala, ali je ubrzo stigao zahtev FIFA da se ta fotografija ne objavljuje, pošto iza dresa Barselone stoje kompanije koje nisu sponzori prvenstva. Nije naivno sve to.

Dakle, fudbal je odavno biznis, a vrhunski fudbal pokazuje i kako se radi vrshunska komunikacija, koju i mi možemo da primenimo koliko već sada.

 

 

 

 

 

Photo: adidas

 

 

 

 

 

Komunikacija telefonom

Ah taj telefon, osnovno sredstvo za rad, a opet i način da vas svako nađe u svakoj prilici, posebno ako ima vaš broj mobilnog.

Verujem da svi imaju isti problem (svi koji rade nešto posvećeno), da vas poziv pre svega prekine u pisanju, sastanku i sl, a da se vi javite jer mislite “sigurno je nešto hitno čim me zovu”. U 90% slučajeva shvatite da nije hitno i da zapravo nekome nešto treba od vas. OK, svi poslovni ljudi treba da se javljaju na svoje telefone, a ako nisu u prilici odmah, onda u narednim satima kada izađu iz gužve. ALI, takođe svi poslovni ljudi danas komuniciraju MEJLOM, pa je uvek bolje poslati mejl nego zvati telefonom.

Meni se dešava da zovu iz nekih agencija, kompanija…i pitaju da li neko od mojih klijenata može “nešto” da uradi ili negde da dođe. Onda ja uzmem olovku pa stenografišem: ko, šta, kada, kako, zašto, a zatim PIŠEM mejl klijentu (jer ja nisam “Indijanac”) pa čekam odgovor. Kada ja pitam za bilo šta  nekoga koga ne poznajem, ja NAPIŠEM mejl, pa ako eventualno imam i broj mobilnog pošaljem SMS poruku (koju takođe NAPIŠEM) i ukratko pitam šta imam.

Takođe se dešava da me neko koga poznajem zove da me nešto zamoli, da nekoga nešto pitam, da im nešto saznam i slično. Nikakav problem! Međutim, ne usledi mejl, već opet ja stenografišem po blokčiću pa PIŠEM mejl kome treba (jer da, nisam “Indijanac”).  A kada zamolim: pošalji mi to u mejlu, dobijem često mejl bez Subjecta, samo sa jednom rečenicom i linkom, tipa “Evo ovde ima ono o čemu sam pričala”. 🙂

Dakle, ljudi, PIŠITE! Posebno u poslovnoj komunikaciji, kada se dešava da telefon ljudima zvoni po 30 puta dnevno i kada su svi bombardovani informacijama, jer može da se desi da se sa nekim čujete a da onda tom nekome ponovo zazvoni telefon i on zaboravi šta ste dogovorili. Ako niste u izražavanju kratki, jasni i konkretni, gubite kredibiltet jer niste efikasni.

Mejl, SMS, facebook poruka, Viber, sve je to mnogo bolje od pozivanja na mobilni.

Novo doba za PR! Da li ste spremni?

Godinama se priča o online PR-u, pa onda o društvenim mrežama i ponekad deluje, posebno na seminarima, da je sve to teorija, jer svi PR ljudi i dalje rade klasične stvari kao pre 10 godina (odnosi sa medijima, saopštenja, događaji, konferencije i sl). MEĐUTIM, novo doba za PR jeste stiglo a potvrdu toga imamo u poslednjih šest meseci do godinu dana.

Prvo je Beyonce potpuno iznada objavila novi album i nove spotove, a da o tome nisu obavešteni mediji već njeni fanovi na društvenim mrežama i putem sajta i news letter-a. To je odjeknulo kao PR bomba, jer su klasični mediji odmah preuzeli tu informaciju i plasirali kod sebe.  Dakle, prvo su fanovi nagrađeni za lojalnost, a ostali su to videli kasnije.

Druga zanimljiva situacija je takođe povezana sa muzičkom industrijom. Kultni britanski bend Oasis, koji zvanično ne postoji od početka ovog milenijuma, kasno uveče objavio je na svojoj Facebook fan strani video od 6 sekundi na kome piše: 26 . februara u 9 ujutru oasisnet.com – i to je to! Video možete pogledati ovde. Odmah su tu informaciju preuzeli mediji i objavili da će Oasis prvi out posle dužeg vremenskog perioda nešto najaviti. Fanovi su počeli da se pitaju da li je turneja, da li se okupljaju, itd. Dakle ni ovde nikakvo saopštenje nije plasirano, nema konferencije niti su pozivani novinari. Sutradan su u tačno navedeno vreme (kada su njihov sajt u iščekivanju gledali i fanovi i mediji) objavili da će Oasis na 20. godišnjicu od albuma ‘Definitely Maybe’ objaviti remasterizovanu verziju istog, a sve će moći da se nađe na CD-u, preko digitalnog download-a, Special Edition diska iz 3 dela uz dodatak neobjavljenih pesama, kao i na vinilu tj. ploči (LP). A Deluxe Box Set će uključivati sve to.  To je PR! Svaka čast!

Možda ćete reći “to je Amerika/Engleska”, ili “ma lako je njima imaju nekoliko miliona fanova samo na Facebook-u”, ali hajde malo razmislite kakva je situacija u medijima kod nas. Mesecima se kod nas na sajtovima, u dnevnim novinama pa i na televiziji pojavljuju fotografije sa Facebook-a ili Instagrama naših javnih ličnosti, a prenose se i komentari i mišljenja sa Tvitera (posebno ako je neko nekoga iskritikovao, da ne upotrebim jaču reč). Pa čuvena afera  “seksi savetnica” Ministarstva spoljnih poslova je krenula od Facebook fotografija.

Da, počelo je novo doba u PR komunikaciji. I dalje su važni odnosi sa medijima (a sada i sa tviterašima i blogerima), krizni PR (ali i online, a ne samo offline), sposobnost kvalitetnog pisanja saopštenja (ali i kreiranja kraćih sadržaja), ali je neophodno imati svoje kanale komunikacije koje vi ili vaš klijent koristite i kojima upravljate, jer će se više toga sada saznati kada objavite na internetu, nego ako potrošite ozbiljan novac za konferenciju ili glamurozni događaj. Naravno, sve ima svoje razloge za organizovanje, ali ako odem na događaj na kome nema istaknuto koji je hashtag ili nema Facebook Eventa, iskreno, pomislim: PR nije odrađen do kraja stručno. Isto msilim i za PR osobe koje kažu da im “te društvene mreže” ne trebaju…

Budite u toku sa savremenim tendencijama, jer ćete tako ostati u igri. 😉 New PR Age is here!

 

PRavila pisanja saopštenja i pominjanja ličnih imena

Kada pišete jedno saopštenje za medije, bilo da najavljujete događaj koji tek treba da se desi ili dajete opis onoga što je prošlo, postoji osnovno pravilo koje važi i za novinarstvo: PROVERITE SVE IZVORE!

Meni se juče desilo da je moja klijentkinja pomenuta u saopštenju za koje ni ona niti ja nismo konsultovane, a da ne pričam druge detalje.  Dakle, kada se piše saopštenje, da ne biste zloupotrebili nečije ime (u razvijenom svetu se za te stvari dobijaju ozbiljne pare preko tužbi), ima nekoliko osnovnih pravila:

• Ako navodite ime osobe koja nije poznata javnosti, morate je pitati da li želi da bude pomenuta i da li je u redu da se objavi njena/njegova fotografija.

• Ako navodite javnu ličnost potrebno je konsultovati se sa tom osobom ili njenim PR timom oko više stvari: tražiti materijal za korišćenje (biografija, fotografije,…), pitati za tajming saopštenja (da li odgovara) i OBAVEZNO poslati saopštenje na uvid/odobrenje toj osobi pre slanja medijima.

Zašto je tajming bitan? Zato što možete ugoziti kampanju koja je u toku, izazvati  zabunu kod publike i poremetiti prodaju karata, ako je koncert u pitanju, a to je onda “udarac na novčanik”, što nije bezazlena stvar.

Zato, ako ste PR i vaš šef vas tera da nešto objavite, bolje proverite sve izvore nego da izgubite kredibilitet kod medija i kolega, a ako ste šef poštujte pravila, da ne ugrozite svoju reputaciju koja negativno utiče na poslovanje.

 

 

 

 

Izvor fotografije: http://www.mdgadvertising.com

Ljudi (ipak) nisu zamenljivi

Kraj godine je obično  “prelazni rok” kada ljudi menjaju poslove i menjaju firme, ili kreću u sopstveni biznis, ukoliko imaju dovoljno iskustva i smelosti. Ono što zapažam već godinama jeste da ja “idem” za ljudima, a ne za firmama (i ne samo ja, već mnogi).

Dešava se da osoba sa kojom odlično sarađujem promeni firmu, ali u toj “staroj” firmi iako dođe zamena, ona nije adekvatna, pa umesto ljudskog kontakta stigne polu-robot koji se ne javlja na telefon i mejl.  Uglavnom odmah menjam firmu sa kojom sarađujem i idem za ČOVEKOM / OSOBOM sa kojim sam sarađivala do sada.

Svi mi pratimo svoje dobre frizere i zubare gde god se oni premestili, a to se sve češće odnosi i na poslovne saradnike. Niko od ljudi iz “prelaznog roka” me ne zove da idem za njima, ali ja idem dobrovoljno, jer se dogovorimo u jednoj rečenici, možemo da rešimo kakav god problem da se pojavi i niko od nas ne paniči. To što u staroj firmi nisu našli adekvatnu kvalitetnu zamenu, samo govori o činjenici da jednu firmu ne čini ime, već ljudi koji u njoj rade. Ako nema kvalitetnih kadrova koji će zameniti one koji odlaze, toj firmi preti drastičan pad poslovanja i profita u roku od 1 do 3 godine, a neki se i zatvore. To znam iz iskustva. Tokom poslednjih 10-12 godina, kada se osvrnem na  firme iz kojih su otišli neki kvalitetni ljudi  (sa kojima sarađujem i danas) te stare firme ili su u međuvremenu ugašene ili su postale nebitne za tržište.

Dakle, nije svako zamenljiv, kvalitetne radnike treba čuvati i negovati, da vam ne bi odneli sa sobom reputaciju i profit, a to neće uraditi namerno, već svi prate “onog dobrog”, a ja se uvek dodatno obradujem ljudima koji rade svoj posao srcem,  ne samo  novčanikom i socijalnim statusom. 🙂

 

Iskustvo – magična reč

Glavni sastojak svih konkursa za posao, ako ih ima, jeste ISKUSTVO. Da, tu su engleski jezik, poznavanje rada na računaru, tj. osnovne veštine bez kojih ste u XXI veku praktično nepismeni, ali najčešće se javi problem kod iskustva.

Da, naš obrazovni sistem je teorijski nastrojen: na fakultetima ima toliko obaveza oko ispita i predavanja da zaista studenti treba da budu veoma vešti pa da usput i rade nešto ili negde da volontiraju. Međutim, nije sve ni u sistemu. Dešava se da je stanje svesti mladih ljudi takvo da misle da postoje poslovi koji su im “ispod časti”. Ta kategorija ne postoji kada ste početnik, jer je SVE ISKUSTVO. Iskustvo se uči i “krade” bilo kojim poslom da se bavite. Ponekad se dešavalo da se neki žale što moraju da sređuju tabele sa kontaktima, ili što pakuju poklone, lepe i adresiraju koverte, ali nisu svesni koliko je to važno za njih, da nauče osnovne fizičke stvari potrebne za jedan posao. Bez baze, nema nadgradnje.

Na ličnom primeru sam iskusila da SVE što sam naučila i  radila u životu, u nekom trenutku kasnije mi je veoma pomoglo. Kao u filmu “Milioner iz blata” (Slumdog Millionaire).  Ako samo slušate priče svojih starijih rođaka shvatićete da njima nije bilo ništa ispod časti, već im je bilo važno samo da nešto RADE. I napredovali su. To je poput one priče sa interneta: kakav odnos prema radu u kiosku hrane imaju generacije iz XXI veka, a kakav one sa početka XX? Danas je takav posao “ispod časti”, a nekadašnjim generacijama je to bila “dobra prilika”.

Dakle, stop sa kukanjem na državu, obrazovni sistem i slično, već krenite nečim da se bavite, a po mogućstvu radite ono što volite i u čemu ste dobri, i rezultat stiže gde god živeli. Nije lako, ali ni ne treba da bude. 🙂

 

 

 

 

 

 

Photo via rottentomatoes.com